Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

U redu

Kako ublažiti simptome alergije?

DIJAGNOZA

Potvrda alergije i prepoznavanje uzročnog alergena su najvažnije za odgovarajuće i efikasno ublažavanje simptoma alergljsklh bolesti.

Precizna dijagnoza dozvoljava primenu terapije orijentisane ka uzročnlku alergijske bolesti kao što su merenja koncentracije alergena u spoljašnjoj sredini i imunoterapija.1

Dijagnostički postupak počinje sa detaljnom istorijom bolesti i fizikalnim pregledom. Prepoznavanje vremenske povezanosti simptoma alergijske bolesti i i izloženosti alergenu čine osnovu za dalja testiranja. Klinička pretpostavka se potvrđuje određivanjem IgE antitela in vivo, na koži, ili in vitro, u laboratoriji.2
In vitro testiranja su korisna posebno kada rezultati kožnih testova ne koreliraju sa istorijom bolesti ili kada se ne mogu obaviti. Potrebno je povećati pristupačnost dijagnostičkih postupaka za alergijske bolesti i unaprediti metodologiju koja bi zamenila provokacione testove in vivo.3

TERAPIJA

Alergijske bolesti predstavljaju ozbiljan i narastajući javno zdravstveni problem i odgovorne su za ogroman broj izgubljenih godina zdravog života zbog onesposobljenosti (Disabilty Adjusted Life Years; DALYs).

Strategija za lečenje alergijskih bolesti zasniva se na:

  • edukaciji pacijenata;
  • kontroli životne sredine i izbegavanju alergena
  • farmakoterapiji;
  • imunoterapiji.


FARMAKOTEREPIJA

Farmakoterepija je glavna potpora lečenju alergijskih bolesti jer, osim što kontroliše simptome bolesti, farmakoterapija unapređuje kvalitet života osoba sa alergijskim bolestima. Lekar treba pacijentu da objasni celoživotnu strategiju kontrole alergijske bolesti. U poslednjih nekoliko decenija značajno se unapredila efikasnost i bezbednost farmakoterapije.

ANTIHISTAMINICI

Predstavljaju prvi terapijski red za lecenje i kontrolu alergijskih bolesti.

H1 - blokatori iIi antihistaminici su lekovi koji blokiraju histamin na nivou H1 - receptora. U poslednjih 30 godina farmakološka istraživanja su rezultirala novim jedinjenjima u grupi antihistaminika, koja su po svojim osobinama superiornija u odnosu na prethodnu, prvu generaciju. Njihova superiornost se ogleda u većoj selektivnosti za periferne H1 receptore, čime su neželjeni sedativni i antiholinergični efekti prve generacije svedeni na minimum ili potpuno izostaju. Lekovi koji u svom sastavu imaju savremenije molekule, koji omogućavaju prevazilaženje neželjenih dejstava antihistaminika prve generacije · nazivaju se druga generacija antihistaminika. Dugotrajna primena (više godina) oralnih antihistaminika druge generacije je bezbedna za sve uzrasne populacione grupe.5

Oralni antihistaminici druge generacije su efikasni u lečenju intermitentnog (povremenog) i perzistentnog (stalnog) rinitisa, deluju na sve simptome poreklom iz nosa uključujući i začepljenje nosa, a deluju i na umanjenje tegoba usled konjunktivitisa. U pacijenata sa astmom, oralni antihistaminici druge generacije smanjuju učestalost poseta urgentnim centrima, smanjuju učestalost hospitalizacija i poboljšavaju plućne funkcije kod pojedinih pacijenata.

Antihistaminici druge generacije su efikasni i bezbedni kao prva linija lečenja urtikarije, kontrolišu širenje kožnih promena i umanjuju svrab kože.7

Druga generacija antihistaminika brzo ispoljava terapijsko dejstvo, a klinički efekti traju do 24 sata tako da je doziranje jednom dnevno.8

Osim oralnih antihistaminika druge generacije postoje intranazalni (topikalni ili lokalni) antihistaminici druge generacije koji zahtevaju doziranje dva puta tokom 24 časa, mogu imati neželjena dejstva kao što su pospanost i loš osećaj ukusa. Intranazalni antihistaminici ne umanjuju simptome konjunktivitisa.9

U lečenju alergijskog rinitisa se koriste i topikalni ili lokalni glukokortikoidi, dekongestivi i anti-IgE lekovi.10

IMUNOTERAPIJA

Alergen specifična imunoterapija (AIT) je efikasna u lečenju respiratornih alergijskih bolesti.

Subkutana (potkožna) imunoterapija (SCIT) još uvek predstavlja standardni oblik lečenja, ali je i sublingvalna (stavljanje tablete pod jezik) imunoterapija (SLIT) prihvaćena kao zamena za injekcije. SLIT ima prednost u terapiji alergijskih bolesti kod dece. Alergen specifična imunoterapija izaziva duboke i trajne promene u imunom odgovoru na alergene što dovodi do dugotrajnih kliničkih efekata u smislu smanjenja rizika za nastanak astme i novih preoseljivosti. Mehanizam delovanja SCIT i SLIT je sličan, a svoje korisne efekte mogu održavati godinama nakon prekida terapije.11

BIOLOŠKI AGENSI

Napredak istraživanja u oblasti alergijskih bolesti i imunologije doveo je do razvoja novih terapijskih pristupa. Neki su već primenjeni u kliničkoj praksi dok su drugi još u fazi kliničkih ispitivanja. Novi terapijski principi obuhvataju: receptor agoniste, specifične agoniste receptora za citokine, blokatore citokina i modulatore transkripcionih faktora. 12

EDUKACIJA PACIJENATA I PORODICE

Prikladna i svrsishodna edukacija za pacijente i njihove porodice je osnova kontrole alergijskih bolesti. Različiti uzrasti zahtevaju različit pristup edukaciji. Moderne informacione tehnologije su veoma korisne, naročito u edukaciji mlađih pacijenata. Edukacioni materijal treba da sadrži i pisano uputstvo za samostalnu kontrolu bolesti. 13

Pogledajte kalendar cvetanja

Saznajte više